Jedno pismo posle ko zna kada jedno pismo iz nekog drugog grada ja pamtim samo lepe stvari
I nemam opravdanja sto rekla sam ti svasta ali sve je bilo davno sada moze da se prasta
To tek moze da se shvati sada kada svi smo posle ko zna kada i jos zive neki davni dani
Nase su poljupce i reci prekrili drugi ljudi a covek kog sad volim bas i ne voli da ih budi
REF. 2x Ja stvarno ne znam koga ljubis sada sa kim setas po kisi, koja evo i nocas pada ja stvarno ne znam da li smo ikada zajedno bili dovoljno je sto postojis, da mi se zivi...
Vreme rusi snove, rusi uspomene ti sigurno sve redje i pomisljas na mene ali nekad secanja nas prate
Da dodju kada zivot gledamo iz tame da pruze nezno ruku da nas zovu, da nas mame
REF. 2x Ja stvarno ne znam koga ljubis sada sa kim setas po kisi, koja evo i nocas pada ja stvarno ne znam da li smo ikada zajedno bili dovoljno je sto postojis, da mi se zivi...
muzika: Z. Mutin tekst: Z. Mutin aranzman: M. Kon i A. Kobac
